UVOZ i IZVOZ robe – Spoljnotrgovinska razmena Srbije

Spoljnotrgovinska razmena ili međunarodna trgovina odnosi se na kupovinu i prodaju roba i usluga između dve ili više zemalja. Ova razmena uključuje izvoz (prodaju domaćih proizvoda ili usluga stranim tržištima) i uvoz (kupovinu proizvoda ili usluga iz drugih zemalja za domaće tržište).

Razmena je regulisana kroz carine, kvote, trgovinske sporazume i druge mere koje države koriste da zaštite svoje interese i promovišu trgovinsku ravnotežu.

Naravno i transport robe je usko vezan za trgovinu, a promene u spoljnotrgovinskoj razmeni utiču kako na način, tako i na cene transporta.

Uvoz/izvoz 2023.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2023. iznosila je skoro 65,5 milijardi evra i bila je za 1,7% manja nego godinu ranije, pokazuju konačni podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Iz naše zemlje lani je otišlo više robe nego što je to bio slučaj u 2022. Izražen u evrima, izvoz je iznosio 28.635,1 miliona evra (rast 3,7%). Uvoz robe imao je vrednost od 36.860,8 miliona evra, što predstavlja smanjenje od 5,5% u odnosu na isti period prošle godine.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 77,7%, što je veće od pokrivenosti tokom 2022, kada je iznosila 70,6%.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,7%, slede – roba široke potrošnje, 25,8% i oprema, 12,4%. Kada je reč o strukturi uvoza po nameni proizvoda, najviše su bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,9%, slede roba za široku potrošnju, 19,9%  i oprema, 12,3%. Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,9 procenata.

Gde Srbija najviše izvozi, a odakle ide uvoz robe?

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,7% ukupne razmene.

Pojedinačno, najviše smo izvezli u sledeće zemlje:

• Nemačka (4,3 mlrd EUR)
• Bosna i Hercegovina (1,97 mlrd EUR)
• Italija (1,8 mlrd EUR)
• Mađarska (1,56 mlrd EUR)
• Rumunija (1,4 mlrd EUR)

Na uvoznoj strani su to zemlje:

• Nemačka (4,8 mlrd EUR)
• Kina (4,5 mlrd EUR)
• Italija (2,7 mlrd EUR)
• Turska (1,7 mlrd EUR)
• Rusija (1,6 mlrd EUR)

Kojom robom se trguje?

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, izvoz prvih pet odseka čini 32,4% ukupnog izvoza (električne mašine i aparati, pogonske mašine i uređaji, nafta, naftini derivati, metalne rude i otpaci metala, električna energija, industrijske mašine za opštu upotrebu). Uvoz prvih pet odseka čini 25,8% ukupnog uvoza (električne mašine i aparati, nafta, naftini derivati drumska vozila, industrijske mašine za opštu upotrebu, medicinski i farmaceutski proizvodi).

Spoljnotrgovinska razmena u 2024. godini

U periodu januar-maj 2024. vrednost spoljnotrgovinske razmene iznosila je 27.861 miliona evra, što je za 0,9% više u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, vrednost izvoza iznosila je 12.159 miliona evra (za 0,6% više), a vrednost uvoza 15.702 miliona evra (za 1,2% više), što je impliciralo robni deficit od 3.543 miliona evra (za 3,3% više u odnosu na isti period 2023. godine), navodi se u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Sektor Prerađivačke industrije, koji od svih sektora klasifikacije delatnosti ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu (87,4%), ostvario je kumulativni rast izvoza od 4% u periodu januar-maj 2024. u odnosu na isti period 2023. godine. Sledeći po učešću (5,5%) je bio sektor Rudarstvo, koji je ostvario kumulativni pad od 2,1%. Najveća izvozna tržišta ove oblasti su Kina i Turska (učestvuju sa 16,1% i 11,1%, respektivno). Pritom, grupa Proizvodnja bakra sa učešćem od 56,6% i rastom od 344,6% u odnosu na januar-maj 2023. godine prednjači u izvozu ove oblasti.

U prvih pet meseci, prema MAT analizi, ove godine još tri oblasti Prerađivačke industrije beleže izvoz vredniji od jedne milijarde evra. To su: 

• Proizvodnja električne opreme (vrednost izvoza od 1.316 miliona evra, pri čemu se više od trećine izvoza ove oblast (35,6%) plasira na tržište Nemačke; ključna grupa klasifikacije delatnosti unutar ove oblasti je Proizvodnja elektromotornih generatora i transformatora); 
• Proizvodnja motornih vozila i prikolica (vrednost izvoza od oko 1.210 miliona evra; i ovde je Nemačka najvažnija izvozna destinacija (35,1%); ključna grupa KD u okviru ove oblasti je Proizvodnja električne opreme za motorna vozila); 
• Proizvodnja prehrambenih proizvoda (vrednost izvoza od 1.109 miliona evra; najveća izvozna tržišta ovde su BiH i Nemačka). 

Značaj spoljnotrgovinske razmene

Spoljnotrgovinska razmena omogućava zemljama da prošire svoja tržišta, dođu do proizvoda koji nisu dostupni na domaćem terenu i koriste komparativne prednosti različitih zemalja u proizvodnji različitih dobara. 

Rast spoljnotrgovinske razmene utiče na povećanje ekonomskog rasta, povećanje zaposlenosti, poboljšanje životnog standarda, kao i na povećanje izbora proizvoda za potrošače.