Železnički transport robe sve je važnija tema ne samo u evropskim okvirima, već i u Srbiji. Dobra povezanost i kvalitetna infrastruktura polazne su tačke za efikasni saobraćaj. O delu pruge od Niša do Dimitrovgrada ne pričaju samo evropski zvaničnici, već se nedavno po tom pitanju oglasila i Turska.
Državnici Srbije i Turske razgovarali su o projektu brze pruge preko Bugarske do Turske, tačnije o izgradnji brze pruge od Niša do Ankare, preko Bugarske. Postoji ideja po kojoj bi pruga iz Budimpešte imala jedan krak koji ide prema Grčkoj i drugi krak koji bi išao prema Turskoj, odnosno Istanbulu.
Duga istorija deonice od Niša do Dimitrovgrada
Pruga Niš-Dimitrovgrad ima dugu istoriju koja datira još iz 19. veka, kada su prvi planovi za njenu izgradnju nastali u okviru šireg projekta modernizacije infrastrukture u Srbiji. Pruga je zvanično otvorena za saobraćaj 1887. godine, kada je završena veza između Niša i Dimitrovgrada. Ovo je omogućilo direktnu železničku vezu između Srbije i Bugarske, koja je tada već imala razvijeniju železničku mrežu.
Tokom 20. veka, pruga je igrala važnu ulogu u prevozu robe i putnika između Srbije i Bugarske. Takođe je bila deo važnog trgovinskog puta za prevoz poljoprivrednih proizvoda i sirovina.
U poslednjih nekoliko godina, pruga Niš-Dimitrovgrad postaje deo većih planova za rekonstrukciju železničkog koridora 10, uz podršku međunarodnih institucija kao što su Evropska unija i Evropska investiciona banka. Radovi na modernizaciji obuhvataju elektrifikaciju, zamenu koloseka, i unapređenje signalizacije.
Rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad
Ukupna modernizacija 104 km duge železničke pruge Niš – Dimitrovgrad obuhvata rekonstrukciju i modernizaciju postojeće, neelektrifikovane jednokolosečne pruge od Sićeva do Dimitrovgrada. Obuhvata i izgradnju severne železničke obilaznice oko grada Niša, kao i elektrifikaciju i signalizaciju kako postojeće železničke pruge od Sićeva do Dimitrovgrada, tako i niške obilaznice. Projekat ne samo da će unaprediti železnički saobraćaj od grada Niša do granice sa Bugarskom, već će zbog novouvedene obilaznice izmestiti vozove iz naseljenog dela grada Niša.
Kao deo ekonomskog i investicionog plana EU, ukupna modernizacija cele železničke pruge će rezultirati kraćim vremenom putovanja, poboljšanom bezbednošću i regionalnom povezanošću, istovremeno omogućavajući postepeni prelazak na ekološki prihvatljivije opcije transporta.
Prema najavama zvaničnika, modernizacija i rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad biće završena do kraja 2027. godine. Poboljšana infrastruktura će omogućiti povećanje brzine sa trenutnog proseka od 50 km/h na 120 km/h. Očekuje se povećanje broja putnika, kao i ukupnog teretnog saobraćaja sa 3,2 na oko 6,2 miliona tona godišnje.
Železnica koja povezuje Zapad i Istok
Ova železnička pruga deo je Panevropskog železničkog koridora 10 kroz Srbiju i trenutno je jedini deo koridora koji je još uvek neelektrifikovan, a saobraćaj se oslanja na dizel vuču. Njena elektrifikacija će obezbediti bržu, zeleniju i bezbedniju železničku vezu unutar zemlje i dalje u Bugarsku. Pomenuta deonica je deo koridora koji povezuje srednju Evropu sa Bugarskom i Turskom. O važnosti ove deonice govori i činjenica da ona nije značajna samo za Republiku Srbiju i Republiku Bugarsku, već je kao najkraći put između Evrope i Bliskog istoka značajan deo evropske železničke mreže.
