U poslednje vreme čujemo da usled sukoba u Ukrajini preti nestašica osnovnih životnih namirnica. Iznosi se podatak da Rusija i Ukrajina učestvuju u 25% svetskog izvoza pšenice. To nas navodi da zaključimo da će u slučaju da se ne normalizuje transport preko Crnog mora svetu nedostajati čitava četvrtina žita neophodnog za ishranu. Podatak o izvozu je tačan, ali stvar sa nestašicom stoji drugačije. Izvoz pšenice nije isto što i potrošnja.
Ukoliko se ostvare prognoze o smanjenom izvozu iz Ukrajine i Rusije, čovečanstvu će nedostajati svega 1% pšenice! Nije u pitanju nedostatak hrane već nestašica transporta i usporavanje trgovine.
Većina žita koje se proizvede u svetu služi za domaću potrošnju, a znatno manji deo se izvozi. Procenjuje se da bi manjak žita na globalnom tržištu usled sukoba u Ukrajini mogao da iznosi oko 7 miliona tona. Međutim ukupna proizvodnja u svetu je u prethodnoj godini iznosila oko 780 miliona tona! Neće svetu dakle nedostajati 25% pšenice, već jedan procenat ili u gorem slučaju par procenta. Biće smanjen ili otežan proces međunarodnog transporta i trgovine, ali neće biti opšteg nedostatka na zalihama.
Radi se o poremećaju snabdevanja i paničnim skokovima cena na svetskim tržištima usled neizvesnosti za naredne mesece. Svetski igrači ponekad namerno prave histeriju da bi za sebe postigli više cene žitarica ili druge robe. Cene zavise od trenutne potražnje i špekulacija, a proizvodnja i zalihe su prilično postojane. Svet će dakle zadesiti nestašica transporta a ne nestašica hrane. Međutim, ovaj poremećaj snabdevanja uopšte nije bezazlen – logistički izazovi će dovesti u problem države koje značajno zavise od crnomorske pšenice. To su u najvećoj meri države Bliskog istoka i Severne Afrike.
Šta rade neke države
Neke države veliki proizvođači su već povećale poslednju setvu, da li iz drugih razloga ili strahujući od sukoba u regionu Crnog mora. Povećanje proizvodnje samo u Sjedinjenim državama i Indiji bi npr bilo dovoljno da nadomesti manji izvoz iz Ukrajine i Rusije. No, nije uopšte lako zameniti uhodane transportne načine i snabdeti se većim količinama iz sasvim udaljenih zemalja. I Rusija i Ukrajina imaju veoma razvijenu železnicu i plovni saobraćaj koji je povoljan po države Bliskog istoka i Afrike. Menjanje globalnih lanaca snabdevanja uopšte nije jednostavno i zastoji od svega par nedelja mogu pojedine države dovesti u velike teškoće.
Ovaj primer je ilustracija kako mediji, javnost uopšte i svi mi koji pratimo svetska zbivanja treba da budemo svesni značaja logistike i globalnih lanaca snabdevanja. Problem cene i moguće nestašice hrane jeste realan, ali je njegov uzrok, osim ekonomsko političkih odluka, prvenstveno u zastoju logistike.
