Ponekad potpuno neočekivani i nepredvidljivi događaji promene tok istorije, ili u najmanju ruku poremete dotadašnje svakodnevno funkcionisanje u mnogim oblastima života. U ekonomiji je poslednjih godina popularan termin Crni labud (Black Swan) koji metaforički predstavlja krupne nepredvidive i neočekivane događaje. Stari planovi postaju bezvredni, moraju se grozničavo praviti novi modeli, nova predviđanja, pa i pisati nove teorije.
Ova metafora je upotrebljena iz razloga što je crni labud vrlo retka pojava u prirodi. Popularisao ju je libansko američki statističar i pisac Nasim Nikolas Taleb.
Ekonomija a pogotovo finansije se zasnivaju na predviđanjima. Međutim, ponekad predviđanja spektakularno propadnu usled neočekivanih zbivanja. Primeri događaja tipa „Crni labud“ su svetski ratovi, velike ekonomske krize poput one 2008. godine, pandemije, ili u novije vreme ratni sukob u Ukrajini.
Logistika je kao bitna grana ekonomije veoma osetljiva na ovakve nepredviđene događaje. Savremeni lanci snabdevanja su sa jedne strane izuzetno složeni i vezani za predviđena vremena obrade robe i tranzitnog vremena transporta. Sa druge strane oni su vrlo krhki jer ako samo jedan činilac u lancu snabdevanja „iskoči“ ili zakoči proces dovodi se u pitanje isporuka robe krajnjem korisniku.
Upravo to se dešava u poslednjim mesecima. Globalnu logistiku je zadesio ne jedan, već serija nepredviđenih događaja. Počelo je sa zaključivanjima vezanim za pandemiju COVIDa. Prvobitna predviđanja spram trajanja epidemije su se pokazala nepouzdanim, ili je možda tačnije reći da političari i drugi uticajni faktori širom sveta nisu mogli ili hteli da objektivno procene situaciju.
Desila se i blokada Sueckog kanala koja je uzrokovala višemesečno kašnjenje pojedinih pošiljki.
Taman kad se pomislilo da je pandemija okončana usledio je novi talas zaraze na dalekom istoku. Najnovije zaključavanje Šangaja i drugih velikih kineskih gradova s proleća 2022. je dovelo da usporavanja i začepljenja toka robe kod najvećeg svetskog izvoznika Kine.
Štampanje novca da bi se pokrili troškovi pandemije je dovelo do inflacije. Rat u Ukrajini i teške sankcije koje su sledile su dodatno zakomplikovale situaciju. Pišu se nova pravila trgovine. Ograničenja u dobavljanju goriva poskupljuju energente i time dodatno pojačavaju inflaciju.
Uz sve ove događaje, paralelno se pokušava ubrzati i proces smanjenja zagađenja, u kojem učestvuje i transportna industrija. Brodovi koji sagorevaju manje nafte nisu novina, ali do prelaska na alternativne izvore energije najjednostavniji način za smanjenje potrošnje jeste smanjenje brzine plovidbe. Naravno, smanjena brzina plovidbe produžava tranzitno vreme za robu.
Sve je povezano u globalnoj privredi. Logistika je oblast koja odlično ilustruje kako se krupan poremećaj preliva i pravi posledice u svetu.
Tada bi bilo dobro da se svi zamislimo o krhkosti naših predviđanja i da ne možemo očekivati da se neverovatne količine robe koje cirkulišu svetom isporučuju tačno u skladu sa našim željama.
