Britanska luka Dover je jedna od najprometnijih luka za putnički saobraćaj u svetu. Preko nje se odvija intenzivan transport feribotima do francuske luke Kale. Sam kanal je jedna od najprometnijih svetskih pomorskih linija. Znatan broj putnika koristi i Eurotunel, kojim osim putničkih vozova saobraćaju i auto vozovi. Auto voz savlada tunel za 35 minuta. U normalnim uslovima, putnici iz južne Engleske stižu komforno u Francusku za nekoliko sati.
Iako kroz tunel vozovi operišu 24 sata dnevno luka Dover je izuzetno bitna i za putnički i teretni saobraćaj. Godišnje kroz ovu luku prođe neverovatnih dva miliona kamiona, tj 6-7 hiljada dnevno! Savremeni feriboti mogu da nose do 180 kamiona. Svaki zastoj pri ovako velikom prometu izaziva velika zagušenja. Tokom pandemije, zastoji su bili redovna pojava zbog epidemioloških ograničenja. Tome se pridružio Bregzit, koji zahteva dodatne carinske i policijske preglede, učenje i sprovođenje novih procedura. Francuzi su se prethodne godine žalili da 90% britanskih pošiljalaca kamionske robe nije ispravno popunilo sanitarne formulare. Britanci zapravo godinama pomno prate i polemišu šta će biti posle Bregzita, hoće li se saobraćaj, izvoz i uvoz prema Evropskoj uniji odvijati tečno. Politika je izuzetno umešana jer je pitanje napuštanja Evropske unije potpuno podelilo britansku javnost. Britanci su posle izglasavanja Bregzita preduzeli niz planova, niz „operacija“ sa poletnim šifrovanim imenima koje su trebale da spreče zagušenje graničnih službi po napuštanju Evropske unije. Svi ti planovi su manje više neuspešni i kolone kamiona na izlasku i ulasku u Britaniju su redovna pojava Kritičari Bregzita govore kako je prelazak granice postao katastrofa, dok pristalice poriču da postoji bilo kakav problem. Da bi uverili javnost kako će sve ići bez neprijatnih scena, pripremani su kamionski parkinzi na pristupima Doveru gde bi kamioni organizovano mogli da sačekaju na red. Na koncu je ta ideja napuštena pa smo videli da kamioni čekaju uz put.
Protivnici Bregzita unutar Britanije, kojih nije malo i koji su naravno politička opozicija vladajućim konzervativcima likuju. „Govorili smo vam“ kažu, potrebno je 50 hiljada novih carinskih službenika koji će izraditi 250 miliona carinskih deklaracija godišnje više nego dok smo bili u EU. Niste se pripremili za promenu propisa.
Na britanskoj strani postoje kabine za pasošku kontrolu koju obavljaju francuski službenici, slično i na francuskoj strani postoje punktovi na kojima britanski službenici kontrolišu ulazak iz francuske u Britaniju. Naravno, nije lako za dve godine značajno povećati broj carinskih službenika, da se trošak toga i ne pominje. Tokom prošle godine Britanci su često puštali kamione da prođu granicu na luci Dover bez ikakve ozbiljne kontrole, samo da ne bi pravili zakrčenja. Međutim, Francuzi nemaju nameru da puštaju ni robu ni ljude bez kontrole.
Prethodni vikend je tradicionalno bio najveći turistički vikend za Britance jer se poklopio sa sezonom školskih raspusta i godišnjih odmora. Sve što su Britanci radili da bi sprečili kolaps i zagušenje putničkog i teretnog saobraćaja nije dalo rezultata. Gužve su bile ogromne. Britanski političari su žestoko osudili francusku nonšalanciju i svu krivicu svaljuju na pasivnost i sabotažu francuskih kolega koji nisu hteli da pošalju dovoljno službenika na britansku stranu. U tome ima istine. Francuzi poručuju da se ni Britanci nisu pretrgli u povećavanju graničnih kapaciteta, pa zašto bi to radili Francuzi kad je sve uzrokovano tradicionalnom sebičnošću i arogancijom Engleza
Britanci su od petka ujutro pozivali građane da ponesu hranu i vodu jer će čekati više od pet sati, Ogorčeno su izvestili da Francuzi u petak ujutro nisu popunili „ni polovinu od svega devet pasoških kabina“ na britanskoj strani. Direktor luke Kale je izjavio da već mesecima bezuspešno apeluje da Britanija poveća svoj personal na francuskoj strani, jer ljudi izlazeći iz Francuske redovno čekaju po 90 minuta da bi prošli pasošku kontrolu. Zato ni oni nisu pojurili da za ovaj kritičan vikend dovoljno pojačaju brojno stanje svojih službenika.
Francuzi kažu da su povećali broj službenika na britanskoj strani sa 120 na 200 posle Bregzita i da su Britanci trebali bolje da razmišljaju kada su napuštali Uniju. Očigledno je da to nije dovoljan broj i da Francuzi ne žele da se solidarišu sa britanskim problemima.
Čini se da obe strane nisu preduzele dovoljno jer dovoljno bi značilo i državna ulaganja i ulaganja u privatnom sektoru da bi se prevoz tereta i putnika iz Britanije maksimalno olakšao.
Luka Dover, koja je u nekoj vrsti privatnog vlasništva, tražila je od britanske države da plati proširenje kapaciteta za pasoške i carinske kontrole, ali im Ujedinjeno Kraljevstvo nije izašlo u susret.
Francuzi su sa druge strane ogorčeni sebičnim ponašanjem Engleza. Britanci pak ne razumeju zašto su Francuzi razočarani Bregzitom.
Nedostatak radne snage
Kompanija P&O je veliki transportni operator koji upravlja feribotima iz Dovera. U martu 2022 je otpustila 800 iskusnih zaposlenih pomoraca, sve Britanaca koji su organizovani u sindikat imali pristojne zarade i uslove rada. Opravdanje je bilo da je tokom 2020. kompanija pretrpela gubitke i da jednostavno želi da pronađe jeftinije rešenje. Na njihova mesta su angažovali radnike preko agencija za zapošljavanje koji su na privremenim ugovorima, plaćeni su prema minimalnoj ceni rada i nemaju garantovane odmore. Velika Britanija se osetila izigranom, ali nije mogla ništa da preduzme jer je P&O u vlasništvu DP World, Dubai Port World, mega firme koja zapravo pripada Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Kasnije je pokazano da su otpuštanja bila nezakonita, ali kompanija svejedno nije odustala od svog pravca štednje na radnicima.
Novi radnici nisu Britanci, ne učestvuju u rešavanju logističkih problema i naravno da sva ta dešavanja utiču da se povećava tenzija i smanjuje dobra volja za donošenje optimalnih rešenja.
