Pored NCTS sistema, koji je međunarodni kompjuterizovani sistem za tranzitno carinjenje, prošle godine je puštena u rad domaća kompjuterska platforma za elektronsko carinjenje, tj za postupak carine bez papira. Platforma se zove NAP, što je skraćenica od Nova aplikativna platforma.
Prednosti digitalnog postupka kod carine bi trebale biti brojne:
- Povećana efikasnost i brzina carinskog postupka;
- Smanjena mogućnost ljudskih greška i povećana preciznost;
- Veća transparentnost i odgovornost svih subjekata;
- Smanjenje mogućnosti zloupotreba, tj veće poštovanje carnskih propisa;
- Uštede vremena jer ne treba odnositi carinske deklaracije i čekati na šalterima;
- Smanjeni troškovi papira i štampanja;
- Poboljšana bezbednost podataka korišćenjem digitalne memorije;
- Unapređena ekološka održivost smanjenjem otpada od papira;
- Tešnja saradnja između različitih državnih organa i zainteresovanih strana u privredi. Carinski zastupnici i službenici Uprave carina mogu da razmenju poruke putem platforme;
- Olakšana dostupnost carinskih informacija i podataka o toku postupka;
- Bolje i brže praćenje pošiljaka;
- Povećano poštovanje carinskih propisa.
Istovremeno, postoje i nedostaci, teškoće i prepreke ka potpunoj tranziciji na carinski postupak bez papira. Tu je sad za svaku državu pitanje šta je najveći izazov:
- Tehnički problemi: carina bez papira se u ogromnoj meri oslanja na tehnologiju, što znači da postoji rizik od kvara, zastoja sistema ili mreže, što naravno dovodi do kašnjenja i prekida u procesu carinjenja.
- Bezbednosni problemi: sa digitalnim prenosom podataka, uvek postoji rizik od hakovanja, sajber napada i krađe osetljivih informacija, što može predstavljati značajnu pretnju bezbednosti kompanije i njenih klijenata. Drugim rečima to je pitanje privatnosti podataka. Niko ne bi voleo da značajni podaci o obimu i cenama uvoza ili izoza robe dospeju u pogrešne ruke, gde je naravno nepoželjno da i konkurencija dođe do istih podataka.
- Nedostatak fizičke dokumentacije može da dovede do toga carinski službenici imaju manju mogućnost provere autentičnosti robe i carinskih deklaracija, što može dovesti do većeg rizika od prevare.
- Obuka i adaptacija: prelazak sa sistema carinjenja zasnovanog na papirnim dokumentima na sistem “carina bez papira” uvek je izazov za zaposlene u svim subjektima, kojima je potrebna obuka i vreme da se prilagode novom sistemu. Takođe je potrebna i jasna odlučnost svih aktera.
- Problemi kompatibilnosti: različite zemlje i carinske službe mogu koristiti različite softvere i sisteme, što dovodi do problema kompatibilnosti i potrebe za instaliranjem dodatnog softvera i hardvera.
- Troškovi: carina bez papira uvek iziskuje početni trošak koji može biti visok i zahtevati značajna ulaganja u hardver, softver i obuku. U slučaju velikih privrednih ili državnih sistema to može biti značajan trošak.
Sve u svemu, opšte okolnosti će gurati sve faktore kojih se tiče carinski postupak na prelazak na carinu bez papira, možda će u našem slučaju sposobnost administracije za brzo prilagođavanje i ljudski faktor u svemu tome igrati glavnu ulogu u brzini postupka.
