Čini se da svetski kapitalizam jednostavno nije sposoban da uspostavi realnu cenu goriva koja je optimalna za sve učesnike, od proizvođača do krajnjih potrošača. Bogate države zahtevaju od građana i privrede da primene drastičnu štednju, a u međuvremenu proizvođači i trgovci energentima prave rekordne zarade.
Tako to često ide. Kada se desi velika kriza obični građani i mali biznisi trpe najveći teret, a veliki igrači naprave velike profite. Što je veća nesigurnost spram redovnog snabdevanja gorivima, to su cene goriva veće a proizvođači i veliki trgovci više zarađuju.
Poznato je da cena goriva utiče na rast praktično svih troškova poslovanja i svakodnevnog života uopšte. U transportu i logistici taj rast je najprimetniji, ali je jednako značajno povećanje troškova poslovanja ili stanovanja. Sve zajedno utiče na rast inflacije. Rast inflacije je širom sveta postao toliki da ozbiljno preti opštom recesijom.
Zato države svaka u svom domenu ulažu napore da ograniče rast cena goriva. Manje države se odriču pojedinih dažbina, a najveće države pritiskaju velike proizvođače i trgovce naftnim derivatima da povećaju proizvodnju i time obore cenu. Tokom pandemije vlade su odobrile razne subvencije za proizvođače i trgovce naftom. Problem je što se paralelno sa krizom izazvanom sankcijama prema Rusiji odvija i veliki svetski proces odricanja od fosilnih goriva i prelaska na zelene energente.
To je jedan od razloga da velike naftne kompanije sada ne žele da povećaju proizvodnju. Njihovi akcionari im govore:
„Ne zalećite se u investicije. Koristite ovaj talas visokih cena da svi napunimo džepove, a videćemo šta će biti posle. Prošli smo već mnoge cikluse poskupljenja i pojeftinjenja“
Naftne kompanije tradicionalno vole da investiraju u nove izvore nafte i gasa. Dugoročni trend je povećanje cene goriva. Međutim, sada se suočavaju sa velikim političkim i ekološkim pritiscima u pravcu „zelene agende“ tj napuštanja fosilnih goriva. Da se i ne pominje politika sankcija prema Rusiji koja je dovela do opšteg poremećaja i paničnih skokova cena gasa i nafte. Nije baš jasno da li će u narednim godinama postojati stabilnost cena nafte.
U poslednjim nedeljama došlo je do izvesnog pada cena goriva na benzinskim stanicama širom zapada. Cena transporta robe i putnika najdirektnije odražava kolebanja cene goriva. Države se odriču pojedinih dažbina da bi zauzdale rast cena goriva i time rast svih troškova poslovanja i života. Međutim, viđali smo već da kada jednom cene porastu, obično se veoma teško vrate na početni nivo.
Branitelji sistema i velikih naftnih kompanija kažu da su svi oni 2020. godine imali velike gubitke. Takođe, ne zna se šta nosi budućnost i kakve će još poremećaje i gubitke energetske kompanije trpeti. Za sada je prognoza da će se cene goriva možda tek 2023. godine vratiti blizu nivoa pre ovogodišnje krize.
