Cross-docking je standardna logistička procedura koja se koristi za što brži transfer robe od jednog do drugog prevoznog sredstva sa ciljem ukidanja potrebe za skladištenjem ili što kraćeg skladištenja. Koncept je uveden u masovniju upotrebu 80ih godina 20. veka.
„Docking station“ je pristupna tačka skladištu robe („rampa“ ili „terminal“). Na njoj se „ukrštaju“ kamioni koji donose različite količine robe, recimo zbirnim transportom LTL. Tu robu treba skinuti i prepakovati u druga vozila koja će ih odvesti svaku odgovarajućem kupcu.
Sa druge strane, moguće je da se roba koja npr iz uvoza dolazi velikim kamionima i u pakovanju koje nije prikladno za krajnjeg kupca, razdvoji, prepakuje i ambalažira tako da put prema krajnjem kupcu nastavi u manjim vozilima i količinama koje su prikladne za smeštajne ili proizovdne kapacitete kupca.
Ovaj proces se koristi za pojednostavljenje lanca snabdevanja i smanjenje troškova zaliha i manipulisanja robom. U prvom primeru vidimo da se cross-docking koristi da olakša takozvanu konsolidaciju robe, jer se proizvodi od više dobavljača mogu kombinovati u skladišnom terminalu gde se odvija „ukrštanje“ kamiona i robe pre nego što se roba otpremi na krajnje odredište.
Idealno je da roba uopšte ne ulazi i ne leži u skladištu, tj da u skladištu provede što je moguće manje vremena.
Razume se, postoje i izazovi karakteristični za logistiku, a glavni je precizno nadziranje vremena dospeća, manipulisanja robom tj angažovanja potrebne radne snage. Ukoliko se čitav plan ne poštuje iz bilo kojih razloga potrebne su dodatne intervencije i troškovi logističkog provajdera.
Cross-docking se često koristi u logistici treće strane (3PL), gde provajder logistike upravlja kretanjem robe za više kupaca ili organizuje isporuku ka jednom kupcu od više dobavljača. Korišćenjem cross-dockinga, 3PL provajderi poboljšavaju efikasnost i smanjuju troškove, jer mogu da konsoliduju pošiljke od više dobavljača i distribuiraju ih na više destinacija bez potrebe za skladištenjem ili samo sa minimalnim i kratkoročnim skladištenjem. Ovo rezultira kraćim vremenom isporuke i smanjenim troškovima transporta.
Postoji nekoliko prednosti ovakve vrste pretovara za ukupan lanac snabdevanja.
Prvo, to može rezultirati bržim rokovima isporuke, jer se proizvodi mogu otpremiti direktno na odredište bez potrebe za skladištenjem ili sa najkraćim i time najjeftinijm skladištenjem. Time se smanjuje vreme ležanje robe kao i potreba da kupac sam organizuje sopstveno skladište i radnu snagu za isto.
Drugo, cross-docking može da krajnjem kupcu smanji troškove rukovanja i rizik od oštećenja ili gubitka, jer se proizvodima rukuje samo jednom u objektu za pretovar robe. Često kupac nema spostvene kapacitete i stručnu snagu za ove zadatke pretovara i sortiranja robe.
Treće, cross-docking može poboljšati upravljanje zalihama, jer zalihe leže kraće vreme i postoji manja potreba za skladišnim prostorom.
Cross-docking takođe poboljšava efikasnost i smanjuje troškove eliminisanjem potrebe za višestrukim zaustavljanjima u različitim objektima.
Ovo rezultira kontinuitetom lanca snabdevanja i bržim obrtom robe. Pored toga, poboljšava se praćenje lanca snabdevanja.Time se smanjuje rizik od kašnjenja, a rizike za oštećenje robe preuzima 3PL provajder.
Na kraju, treba reći da cross-docking nije karakterističan samo za mala preduzeća koja nemaju sopstvene skladišne i kadrovske kapacitete za složenije logističke operacije. Upravo velika preduzeća rado koriste cross-docking jer im ova tehnika ujednačuje lanac snabdevanja i ubrzava zaprimanje robe na željene destinacije.
