Vest da je Toyota fabrika automobila u Japanu, rodonačelnik Toyotizma vrste proizvodnje koja pomera granice mogućeg, zaustavila proizvodnju, maltene je šokirala svetsku javnost. Zvanični razlog zaustavljanja proizvodnje u 14 fabrika Toyote bio je pun hard disk a šteta se meri sa više stotina miliona dolara. Ipak dobri poznavaoci Japanskog giganta ipak smatraju da je razlog zastoja proizvodnje bila loša logistika – snabdevanje procesa proizvodnje.
Neki su čak javno rekli – čak i da je samo hard disk kriv kako to odeljenje logistike nije predvidelo i na vreme rešilo problem i kako to da ogromna Toyota nema još jedan rezervni hard disk? Da je logistika razlog zastoja Toyote potvrđuju i vesti koje su mesecima stizale iz ostalih fabrika automobila. Prosto danas ne možete da napravite moderan automobil sa digitalnim komponentama i da ima pogon na struju ukoliko iza te proizvodnje ne stoji ozbiljno osmišljena i organizovana logistika i snažan logistički provajder.
Ne samo zbog istorijskog Just in Time načina proizvodnje koji predviđa da delovi stignu na traku za sklapanje auta baš kada treba već i zbog samog novog načina sklapanja auta koji ima digitalne komponente. Ukoliko nema dobre logistike i tima logističkog provajdera prvo rastu troškovi a onda se dešavaju greške u sklapanju koje kasnije traže naknadne popravke – dakle nove troškove i ljute kupce koji su kupili auto koji odmah treba popraviti. Logistički provajder daje ključnu komponentu u proizvodnji – nema zastoja i radi se tačno po proizvodnom programu.
Digitalna tehnika, inžinjeri, dizajneri, rezervni delovi, novac za investicije i troškove, prodaja… svi ti faktori padaju u drugi plan ukoliko nemate dobru logistiku da nastale probleme u proizvodnji rešava odmah i redukuje troškove na podnošljiv nivo. Naravno Evropske fabrike automobila kriju da imaju iste probleme posebno zato što njihovi logistički provajderi za sada uspešno rešavaju probleme u proizvodnji. Digitalne komponente u autu donele su sa sobom novu filozofiju proizvodnje a ta proizvodnja donela je potrebu za novom logistikom koja će znati da prati proizvodni proces. Digitalna komandna tabla u autu, primera radi, napravila je pravu malu revoluciju u načinu sklapanja automobila jer se sada maltene cela tabla sklapa u komadu i vrlo pažljivo jer ne sme biti grešaka.
Takođe dobar deo fabrika odmah proverava kvalitet ugrađene komandne digitalne table jer su naknadne popravke i intervencije veoma skupe. To je posao i za logističara i ako on ne zna da radi svoj posao može se desiti da se ceo kontigent automobila ponovo vrati u fabriku. Primera radi, Land Rover upravo zbog toga ima sistem kontole kvaliteta na samoj liniji – pre ugradnje i nakon ugradnje. To zahteva da možete odmah proveriti da li komanda na dodir pokreće motor ili ne , da li prima komandu za promenu statusa pogona ukoliko je auto hibrid sa goriva na struju i obratno, da li se pale sva svetla kako treba itd itd. Poseban problem je bio da se obezbede ključne komponente za komandnu tablu jer je generalno sve to Kineska tehnika i znanje.
Iznenada tu na samoj liniji proizvodnje svima koji poznaju posao bilo je jasno koliko je napredovala Kineska IT industrija a koliko EU IT industrija zaostaje a sledeće pitanje je – Da li mi imamo logističke provajdere koji znaju da rade i prate digitalni proces proizvodnje automobila? Naravno neko će reći pa zašto je sada to toliko bitno? Odgovor je prost – došlo je vreme digitalnog načina proizvodnje automobila i ko na vreme ne shvati tu promenu imaće velike probleme a prva posledica je trajno zatvaranje fabrike automobila. Takođe, ko na vreme ne obezbedi dobrog logističkog provajdera ne samo za proces proizvodnje automobila – bolje da ne počinje posao. Kada vidite kakvo je odeljenje logistike koncerna BMW – sve vam je jasno.
Tu se fokus sada okreće prema našoj fabrici automobila u Kragujevcu koja priprema novi model auta na struju. Pred Italijane se stavlja veliki problem – Kako napraviti novi model a zadovoljiti sve potrebe koja proizvodnja novog digitalnog modela traži? Da li će se industrija Srbije uključiti u taj proces u početku samo za rezervne delove a kasnije i nešto više? Dakle na ispitu je naša IT industrija, naši preduzetnici za izradu rezervnih delova, majstori za popravku automobila, naši logistički provajderi da isprate proces proizvodnje i dostave delove kada treba…
Već sada Srbija zaostaje u automehaničarima koji imaju dijagnostiku za kompjuterske komponente u sadašnjim automobilima a da ne govorima da malo ko od njih zna da popravi auto sa digitalnim delovima. Vrlo smo blizu trenutka kada ćemo imati para i želje da kupimo novi auto na struju sa digitalnim komandama ali će nam razum postaviti pitanje – Čoveče a šta ćeš ako ti se nešto u autu pokvari? Ko će to da popravi i koliko će koštati i trajati popravka? Radiće šlep služba pa auto u garažu. Zato je pitanje logistike i logističkih provajdera postalo centralno pitanje proizvodnje automobila a pametne zemlje se ubrzano spremaju za taj posao.
Slične probleme je imala nekadašnja Jugoslavija kada je doneta odluka da se u Kragujevcu proizvodi legendarni Fića. Tada je logistika u Kragujevcu bila u povoju ali su inžinjeri imali talenta za logistiku i nalazili su rešenja. Da li će se istorija ponoviti u Kragujevcu ? Vrlo brzo dobićemo odgovor.
