Zbirni transport se obično odvija na način da jedno teretno vozilo pokupi različitu robu sa više lokacija za više poručilaca. Recimo da četiri kupca iz Srbije u istom momentu imaju potrebu za po nekoliko paleta robe iz Nemačke. Svaki od nih pojedinačno nema račun da angažuje celo vozilo tj takozvani pun utovar. Njima se najviše isplati da angažuju jedno isto vozilo koje će obići različite lokacije u Nemačkoj, pokupiti robu i dostaviti je u Srbiju. U praksi, poručilac se obraća logističaru, a provajder logističkih usluga se postara da pronađe prevoznika koji će je spreman da prihvati delimični utovar na datoj lokaciji.
Postoje međutim i potrebe da jedan kupac, odnosno poručilac robe periodično dobavlja robu sa nekoliko istih lokacija. To mogu biti sirovine ili delovi neophodni za proizvodnju. Ukoliko se ovakav proces dobavljanja organizuje tako da se može ponavljati i rutinirati onda se takva operacija naziva Milk run.
Istorijat ovog žargonskog naziva nije teško dokučiti. Milk run asocira na redovno sabiranje mleka od proizvođača koje radi specijalizovani kamionet. Takođe je i mlekadžija koji dnevno isporučuje mleko potrošačima izvodio Milk run turu.
U prenesenom značenju termin je počela da koristi avijacija za jednostavne i ponavljajuće letove koji imaju uvek nekoliko istih među-sletanja. Takođe se u engleskom jeziku koristi kao pojam koji označava bilo koju jednostavnu misiju.
U logistici Milk run označava zbirni transport posebne vrste: cirkularno sabiranje robe od raznih dobavljača i dostavljanje jednom kupcu. Međutim, u logistici ovaj proces samo na kraju izgleda jednostavan, ali da bi se on dobro sproveo potrebno je kvalitetno planiranje i organizacija.
Opšti cilj ovakve vrste zbirnog transporta robe je, kao i uvek u logistici, ušteda vremena i troškova. Ukoliko postoji npr pet dobavljača repromaterijala potrebno je ih pripremiti i koordinirati da u taćno željeno vreme mogu da spreme, iznesu i utovare robu. Prethodno je potrebno identifikovati da li uopšte postoje isplative moguće rute koje bi obavljalo jedno vozilo, da li su dobavljači sposobni da u tačno vreme isturaju traženu robu. Poenta je da teretno vozilo ne čeka, već da bez zastoja ide od lokacije do lokacije i sakuplja robu. Ponekad je potrebno i da se akteri dogovore oko podele troškova. Moguće je da je potrebno izvesno eksperimentisanje pre nego što se opredeli optimalna tura.
Uštede treba da postoje kod svakog učesnika procesa. Dobavljač štedi na skladištenju, prevoznik na vremenu, a kupac na ukupnim troškovima prevoza. Milk run nije transport koji se izvede samo jednom, već se termin odnosi na uhodanu logističku operaciju koja se periodično ponavlja.
Milk Run može da se organizuje i unutar jedne kompanije. Recimo da postoji sektor koji sastavlja finalni proizvod a prima delove od više drugih sektora koji se nalaze na različitim lokacijama. U takvom slučaju se može organizovati uvremenjeno sabiranje od pojedinih sektora firme ili njenih podizvođača.
