Prethodnih godina vodila se rasprava da li je nestašica radne snage stvarna ili izmišljena. Posle prvobitnog pada privrede tokom pandemije došlo je do velikog oporavka, delimično i usled masovnih državnh intervencija.
Jednostavmo rešenje jeste povećanje zarada, ali sa rastom inflacije i istovremenim naporima da se taj rast zaustavi to ne ide baš lako. Zaposleni vide da njihova plata vredi sve manje, a preduzeća su suočena sa nesigurnim tržištem i skupljim kreditima za obrtna sredstva. Centralne banke dižu kamate da bi obuzdale potrošnju i time inflaciju. To je začarani krug.
Zagvornici teze da se nedostatak radnika može rešiti prekvalifikacijom sada su suočeni sa činjenicom da manjak radnika postoji u skoro svim industrijama. Ne možeš beskrajno prelivati iz jedne u drugu granu privrede kada svima fali radnika.
Nedostatak radnika u logistici – kako je došlo do ove situacije?
Čitav zapad ima demografsku krizu, tj smanjeni priraštaj sopstvenog stanovništva i starenje populacije. Srbija je među onima koji su najviše pogođeni smanjenjem radno sposobnog stanovništva.
Poznat je i fenomen pod nazivom Great Resignation, što bi se moglo prevesti kao “veliki otkaz”. Tokom pandemije mnogi su izgubili poslove, ili su bili prisiljeni da sede u svojim domovima dobijajući dotaciju od države. Po okonačanju krize neki nisu bili voljni da se vrate na stare poslove, pogotovo ako su to teži poslovi skopčani sa manjim platama, fizičkim uslovima i nezgodnim radnim vremenom. Shvatili su i prednosti boravka u krugu porodice i ravnoteže između privatnog i poslovnog života. Neki su odbili da se vakcinišu uprkos obavezi u pojedinim sredinama i delatnostima. U Americi je broj radnika koji su dali otkaz na rekordnom nivou.
Logistika je bitno pogođena smanjenjem i fluktuacijom radne snage. Transport robe i putnika je generalno povezan sa odsustvima od kuće i neregularnim radnim vremenom, bilo da je u pitanju putnički ili teretni saobraćaj. Posao vozača kamiona koji je sam po sebi težak, osim toga je izgubio ugled kakav je nekad imao.
Sve prisutnije autsorsovanje logističkih delatnosti dovelo je do toga da se za pojedine ključne delatnosti radnici angažuju isključivo na privremenim i nestabilnim ugovorima. Tako npr pariski aerodrom Šarl d Gol angažuje stotine podizvođača za poslove obezbeđenja, bezbednosnih provera, manipuluaciju teretom, itd. Podizvođači se međusobno takmiče nižim cenama. Sa povratkom potražnje za saobraćajem mnogi od tih ljudi smatraju da su takvi radni angažmani neprivlačni i teški za ponuđene plate. Primećujemo i da beogradski aerodrom kuburi sa dovoljnim brojem kvalifikovane radne snage.
Kvalitetno rešenje protiv nedostatka radne snage u logistici jeste zadržavanje postojećih radnika nuđenjem stabilnosti, benefita i povoljnih uslova rada. Vidimo da se u prethodnih par godina u zapadnim državama dešavalo upravo suprotno od toga. Zaposleni su jasno doživeli da se prema njima ne pokazuje lojalnost, pa ni oni onda ne osećaju potrebu da uzvrate vernošću prema poslodavcu.
Delatnosti koje su najviše pogođene su proizvodnja, građevina, zdravstvo, ugostiteljstvo, a logistika se nalazi na drugom mestu na ovoj rang listi industrija u kojoj ima nedostatak radnika! Problem vozača kamiona je poznat već duže vremena, samo u Velikoj Britaniji se pominje potreba za 100.000 vozača kamiona. Britanci su i sami sebi zakomplikovali napuštanjem Evropske unije i otežavanjem zapošljavanja za strane radnike. Razume se, mnogi od građana Srbije upravo će u Britaniji, Italiji, Nemačkoj, Americi potražiti posao vozača kamiona i time umanjiti ponudu na domaćem tržištu.
Rad na daljinu je omogućio mnogima u Srbiji da rade od kuće za stranog poslodavca. To istovremeno znači da taj radnik nije dostupan lokalnom poslodavcu, niti je zainteresovan da odsustvuje u dužim periodima.
Srbija već uveliko uvozi radnike u oblasti građevinarstva, a sada je počelo dovođenja vozača i drugih radnika u oblasti transporta. To zahteva prilagođavanje državnih propisa i pitanje je može li se time nadoknaditi odliv radne snage u bogatije zemlje.
