Ti rizici mogu biti tipični kao što su vremenske nepogode, saobraćajne nezgode i manipulativna oštećenja robe. Ali i visoko specifični kao što su gubitak robe ili politički i ratni sukobi.
Osiguranje robe (kargo) je nasigurniji način da se vlasnik robe zaštiti od štete koja može nastati usled bilo koje relativno uobičajene ili nesvakidašnje okolnosti.
Treba ipak razjasniti jednu bitnu razliku koju vlasnici ili prevoznici robe često ne uviđaju. Osiguranje robe (kargo polisa) je potpuno različito od osiguranja odgovornosti vozara, tj prevoznika robe. Osiguranje robe u međunarodnom transportu se radi na osnovu pariteta isporuke tj INCOTERMS. Internacionalni pariteti isporuke tj INCOTERMS precizno definišu u kojim tačkama rizik vlasništva prelazi sa prodavca na kupca. Osiguranje robe je mnogo skuplje nego osiguranje od odgovornosti vozara.
Osiguranje vozača
Osiguranje odgovornosti vozača (prevoznika) u drumskom saobraćaju se odvija i pokriva štete po međunarodnoj konvenciji CMR. Tu se radi o subjektivnoj odgovornosti prevoznika koja prethodno mora biti dokazana i u praksi. To najčešće nije osnov da se prizna celokupna šteta nastala na robi. Prevoznik u međunarodnom transportu je osiguran po drugačijim osnovama i ne može se automatski priznati šteta na robi. Ukoliko se prevoznik pridržava odredaba CMR međunarodne konvencije sav teret dokazivanja za eventualnu odgovornost je na teretu vlasnika robe.
Istovremeno, činjenica da je roba već osigurana (kargo osiguranje) ne oslobađa prevoznika da učestvuje u naknadi štete. U tom smislu veoma je poželjno da i prevoznik bude osiguran za slučaj štete nastale njegovom nepažnjom, npr krađom illi kašnjenjem pošiljke. Međutim, za vlasnika robe je daleko najsigurnije obezbeđenje da je i sama roba osigurana.
Prema tome, osiguranje robe uz pomoć kargo polise je jedini pravi način da se vlasnik robe obezbedi od najvećih šteta koje mogu naneti velike probleme u poslovanju.
Osiguranje robe (kargo) u međunarodnom transportu se radi po načelu zatvorenog broja stvarnopravnih odnosa. Tačnije unapred su definisani brojni slučajevi na koje se nadoknada štete može odnositi. Ovo znači da je put do naknade štete jednostavniji a rizik za poslovanje umanjen.