Srednjevekovna trgovina u Srbiji počela je intenzivniji razvoj u vreme početka vladavine Turaka na našim prostorima. Prvi pravac pristizanja robe iz Istanbula polako je zamenila nova logistička ruta – Solunska luka i roba iz svih krajeva sveta . Brodovi su pristizali u Solun i donosili svilu iz Kine, tkanine iz Venecije, začine i voće iz orijentalnih zemalja… Trgovački konvoji su put sadašnje unutrašnje Srbije prvu pauzu pravili u Skoplju, a potom u Prizrenu – dva gradića koja su odmah razvili trgovačke kapacitete.
U tom poslu su im, u početku, puno pomogli pomogli trgovci Cincari, Grci iz Soluna i mletalački trgovci, kojima je bitna destinacija bio Dubrovnik za prodaju orijentalne robe. Brodski prevoznici su, sve više, sa sobom donosili sirovu kafu, koju su nakon prženja koristili za osveženje, a ponekad i za medicinske svrhe, jer je kafa bila odličan diuretik za probleme sa stomakom ili rešenje za želju za spavanjem usled napora.
Vrlo brzo, kafa je postala omiljeno piće u malim kafanama u Solunu i kod pojedinih turskih trgovaca. Uvek se nosila mala količina kafe za one koji bi da probaju neobično crno piće koje se sprema kuvanjem. Navika pijenja kafe se širila, a bogatiji Solunski trgovci su je, zbog svojih potreba, nosili sa sobom, pa je tako kafa stigla i u Prizren. Iako se daleko masovnije pio čaj spremljen na turski način, po kafana se služila i kafa mahom za jutarnje buđenje.
Građanski sloj stanovništva u Prizrenu je vrlo brzo prihvatio kafu i spremao je na način kao u Solunu: u vrelu vodu se dodavala mlevena pržena kafa, mlevena ručnim mlinom koje su izrađivale Solunske kujundžije, zanatlije vešte u preradi metala. Turci su, u početku, od njih kupovali i kafu i mlinove, a onda su shvatili da je kafa dobra roba… Tako je Prizren razvojem trgovine postao logistički centar srednjevekovne Srbije, jer je imao idealnu poziciju – bio je blizu Soluna, a i blizu mora i puta za Dubrovnik, pa je kompletna sadašnja Dalmacija koristila ovu rutu za trgovačko snabdevanje, ne samo orijentalnim začinima, već i voćem.
Tada su trgovci shvatili da je kratka ruta i niži troškovi transporta velika prednost u transportu robe. Iz Prizrena je roba lako, preko sadašnje Kuršumlije, dospevala do središnje Srbije, pa čak i do nekih gradova Vojvodine (pa je tako korak po korak putovala i kafa). Ako letimice prošetate starim Solunom i obiđete zanatske prodavnice, shvatićete gde je nastao nama poznati način pripremanja kafe, iako mnogi misle da je sve to nastalo i došlo iz Turske.
U turskim srednjevekovnim zapisima čak postoje i detalji prvih kupovina kafe od strane Turskih trgovaca u Solunu. Nekoliko decenija kasnije, Istanbul je kompletno preuzeo snabdevanje Turske kafom, ne samo zato što je to bio dobar biznis, već i zato što je put bio sigurniji, jer nije bilo ratobornih Grka koji su pljačkali turske trgovačke konvoje, naročito na putu od Soluna ka Srbiji…
Vremenom, Prizren je izgradio brojne magacine za prijem orijentalne robe, a posebno su bili na ceni kvalitetni konji i magarci koji su preko Prokletija, kraćim putem, išli prema Crnoj Gori i Dalmaciji natovareni robom. Prve, doduše uske, moderne puteve na tom pravcu izgradio je početkom 30-tih godina prošlog veka Kralj Aleksandar, jer je Jugoslavija imala ambiciju da ta ruta bude stalna trgovačka i putnička ruta na liniji Prizren – Podgorica preko Prokletija.
Zanimljivo je da su, nakon II Svetskog rata, komunističke vlasti izbegavale da modernizuju ovu logističku rutu iako je daleko kraća od svih ostalih, pa se od Prizrena preko Peći putovalo i po osam sati do Podgorice, a tako je ostalo do dan danas. Ako pogledate kartu, videćete da je Prizren sa 180 km veoma blizu Jadranskom moru, te stoga Metohija, gde je Prizren najveći grad, ima svoju mikro mediteransku klimu i gde tokom cele godine uspeva limun, nar, narandže, smokve i drugo meditenasko voće i povrće. Neki kažu da su puteve ometale Austro-Ugarska, a kasnije Velika Britanija, u strahu da Srbija ne izbije na more i napravi jak logistički pravac.
Tako su putevi kafe, prilikom ulaska u Srbiju, pronašli rutu koja je veoma bitna za snabdevanje ovog dela regiona, ne samo iz pravca Solunske luke. Grad Solun je ove godine, u znak sećanja na prvu kafu u ovom regionu, na naslovnu stranu gradske karte stavio grčku kafu sa lončetom iz tog vremena kada je kafa pravila nove logističke rute na Balkanu.
