Odluka EU da od 1. oktobra 2023. godine krene prvo u probnu, a zatim i u faktičku primenu Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika – EU CBAM[1]Mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika je tarifa za ugljenik na proizvode sa intenzivnim ugljenikom, kao što su cement i nešto električne energije, koje uvozi Evropska unija. Zakonodavan kao dio Evropskog zelenog dogovora, stupa na snagu 2026. godine, a izvještavanje počinje 2023. godine. regulative prošla je nezapaženo u domaćoj javnosti, ali i kod logističkih provajdera. Reč je o prvoj odluci koja pokušava da bitno smanji emisiju CO2, pre svega na evropskom kontinentu, a svi se polako spremaju za šlepere i kamione na struju, kako proizvođači teretnih vozila, tako i carinske službe, carinski prelazi i klijenti.
To je ujedno i prvi trend u modernoj logistici. Podatak da šleperi i kamioni na carinskom prelazu Batrovci na ulazu u Hrvatsku čekaju i do sedam sati, a da bar trećinu tog vremena troše gorivo, najbolje pokazuje koji je stepen zagađenja i da problem sporog protoka šlepera i kamiona mora da se reši. Naravno da u vreme digitalizacije i moderne logistike ima rešenja, ali EU za sada ne pokazuje interesovanje da se ovaj problem reši.
Sve više šlepera i kamiona na struju znači da će pre svega carinski prelazi morati da se menjaju kako bi se prilagodili prolazu ovih teretnih vozila. Trend izgradnje punionica na struju je počeo i to je sada odličan biznis na EU carinskim prelazima i pumpama. EU CEBAM stupa na snagu 2026. godine, a to je sa aspekta pripreme carinskih prelaza – sutra.
Digitalizacija usluge
Sledeći trend u modernoj logistici je kompletna digitalizacija usluge logističkih provajdera. Iako već postoji praksa elektronskog podnošenja carinskih dokumenata, sada se ide korak dalje: kompletno izbacivanje papira i dokumenata u fizičkom obliku.
Vozači šlepera i kamiona, špediteri i logistički provajderi će, umesto papirnih dokumenata, nositi USB-ove na kojima će biti sva potrebna dokumenta i podaci o robi, a carinski organi dobijaće dokumentaciju isključivo elektronskim putem. Carinske ispostave se polako spremaju za taj trenutak, a EU čak donosi i set zakona koji će napraviti zakonski okvir za taj process, shodno razvoju digitalizacije.
Za logističke provajdere to donosi daleko lakši posao, ali i niz novih edukacija, kako zaposlenih, tako i samih vlasnika logističkih kompanija, i, naravno, nova ulaganja u kvalitet IT opreme koja servisira usluge. U ovom procesu u prvi plan dolazi poznavanje BAR COD i QR kod sistema za moderne načine pakovanja robe, kao i nabavka nove digitalne opreme, posebno za rad na terenu i carinskim prelazima. Cilj je da proces kontrole robe u teretnom vozilu prođe što pre, jer će tako proces carine zahtevati.
Autonomna vozila
Autonomna vozila u logistici je trend koji predstvalja iznenađenje, pre svega za konzervativne i klasične logističke provajdere. Moderne svetske luke i snabdevači trgovnskih lanaca sve više koriste autonomna vozila, a trend je zahvatio i komapanije koje sebi mogu da priušte kupovinu autonomnog vozila. Kompanije DHL, UPS i Amazon već imaju odeljenja za autonomna vozila za isporuke robe klijentima.
Za takozvane “last minute” isporuke sve se više koriste dronovi, pre svega na radost klijenata. Ovaj trend je krenuo eksperimentalno, a onda sa prvim profitom shvatio se potencijal ove usluge. Kupci sve više traže personalizovana iskustva i same-day-delivery opciju, pa su se mnoge kompanije i preduzetnici okrenuli isporuci robe na lokalnom nivou, kako bi im to omogućili.
Naravno, ova usluga podrazumeva kompletnu digitalizaciju, pre svega magacina, i IT opremu spremnu da prati proces isporuke i povratak drona na početnu destinaciju. Reč je o takozvanim NANO skladištima gde je pristup čoveka veoma limitiran, a sve ostalo radi tehnologija.
Roboti u transportu
Narastajući trend u biznisu logističkih provajdera u 2023. godini je implementacija robotske automatizacije procesa (RPA) u cilju automatizacije ponavljajućih poslova. Pored ostalih funkcija, RPA se koristi za povezivanje sa web aplikacijama, kreiranje direktorijuma, kopiranje i lepljenje podataka, i pomeranje datoteka.
Robotizacija u transportu je naročito napredovala u Japanu, i nekoliko EU kompanija koje, kako za proizvodnju, tako i za logistiku namenski prave robote. Tačno je da, za sada, roboti rade delove procesa transporta, ali nije daleko trenutak kada će roboti obavljati neke kompletne usluge logističkih provajdera, posebno u manjim gradovima. Stručnjaci očekuju da do 2026. godine u modernim skladištima roboti rade čak 75 % poslova!
Blockchain, cloud, IoT i veštačka inteligencija
Poseban trend koji je sve očigledniji je digitalizacija kompletne logističke usluge, pre svega upotrebom blockchain-a, cloud-a, IoT-a i veštačke inteligencije. Prevedeno na običan jezik, to znači da će računari praviti plan transporta i carine, da će vaš klijent samo jednom da vam ostavi podatke, a za sledeći posao neće biti potrebe, da će logistički provajderi imati uvid u sve slobodne kapacitete transporta na tržištu (kako se to kaže-na jedan klik) i da će računar praviti i plan utovara i istovara robe i upozoravati kada roba nije dobro spakovana…
Dakle, postojaće nova platforma za rad koja će iz osnova promeniti razmišljanje logističkih provajdera. Ukratko, budućnost logistike se već dešava za one koji to žele da vide. Za sada, moderna logistika zaostaje u oblasti modernog marketinga i pružanja finalne usluge kranjem klijentu, kao i rada logističkih provajdera kao deo tima kompanije koja proizvodi robu.
Čak i najmoderniji logistički centri, zemlje i kompanije nisu napravili pomake u marketingu ili edukaciji klijenata za nove moderne usluge što je, saglasni su maltene svi stručnjaci, prvi put u istoriji moderne logistike da se marketingu ne posvećuje dovoljno pažnje, već više tehnologiji i digitalizaciji.
Optimizujte vašu logistiku sada!
Posebno u teoriji, ali i u praksi, moderna logistika ne daje odgovore na zahteve marketinga u promenama koje se dešavaju i taj trend sve više zahvata ceo svet. Kompanija ENPEKS prati sve oblasti modernizacije usluga logističkih provajdera i primenjuje ih shodno zahtevima klijenata.
Fusnote
| ↑1 | Mehanizam za prilagođavanje granice ugljenika je tarifa za ugljenik na proizvode sa intenzivnim ugljenikom, kao što su cement i nešto električne energije, koje uvozi Evropska unija. Zakonodavan kao dio Evropskog zelenog dogovora, stupa na snagu 2026. godine, a izvještavanje počinje 2023. godine. |
|---|
