Međunarodni transport železnicom tema je o kojoj se intezivno govori. U protekloj deceniji izgrađeno je 108 kilometara novih pruga, uključujući i prvu srpsku brzu prugu između Beograda i Novog Sada za brzinu od 200 km/sat. Po tome smo jedini u regionu. Do kraja 2024. godine biće završena i brza pruga Novi Sad – Subotica. Rekonstruisano je i modernizovano skoro hiljadu kilometara pruga širom Srbije, a najveći posao tek predstoji. Železnički transport oduvek je bio više od graditeljstva, više od ekonomskog interesa – važna karika u geopolitičkim strateškim ciljevima.
Srpska železnica ove godine slavi jubilej – 140. rođendan!Prva pruga u Srbiji između Beograda i Niša puštena je u redovan železnički saobraćaj 15. septembra 1884. godine.Teretni saobraćaj na novoizgrađenoj pruzi uspostavljen je četrnaest dana kasnije.
To je bio početak ostvarenja višedecenijskog sna o povezivanju Srbije sa Evropom i Orijentom. Kralj Milan Obrenović kamen temeljac za prvu prugu u Srbiji položio je u beogradskoj Bara Veneciji 1881. godine. Prvi voz iz Beograda krenuo je 20. avgusta 1884. godine (po starom kalendaru) prugom preko Savskog mosta, a najznačajniji putnici bili su kralj Milan Obrenović i članovi kraljevske porodice. Svečani voz ka Nišu novom prugom krenuo je tri dana kasnije, čime je zvanično započelo doba savremene železnice u Srbiji.
Politički uticaj i izgradnja pruge
Međunarodni transport železnicom bio je izuzetno važna tema u 19. teku. Turska je smatrala da je u njenom interesu da se poveže sa Evropom, ali je želela da zaobiđe Srbiju. Srbija je bila zabrinuta zbog toga. Slala je svoje učene ljude u Budimpeštu za austrougarsku podršku da važna saobraćajnica koja bi Evropu spojila sa Carigradom i Solunom pređe preko srpske teritorije. Posle neuspešnih pregovora u Budimpešti, diplomatija je preseljena u Beč, piše časopis PRUGA.
Turska se odlučila za gradnju deonice Skoplje-Kosovska Mitrovica. Pruga je puštena u rad 1874. godine. Srbija je i dalje pregovarala sa Austrougarskom, uz veoma loša geopolitička previranja i ratove na svojoj teritoriji.
Samostalna inicijativa za izgradnju gvozdenog puta
Prvi pokušaj da se samostalno izgradi železnica u Srbiji, prema pisanju lista PRUGA, bio je 1871. godine. Tada su građani Požarevca dali predlog da se izgradi 40km duga prugakoja bi ovaj grad povezala sa Dubravicom na ušću Velike Morave u Dunav. To je bio važan logistički čvor za transport svinja u Austrougarsku. Budući da su svinje bile glavni izvozni proizvod Srbije, ovaj predlog je naišao na jako dobar odziv. No, pošto su troškovi izgradnje bili ogromni, od ovog se odustalo.
Berlinski kongres i veliki zaokret
Najzad, na Berlinskom kongresu 1878. godine, Srbija je dobila obavezu da na svojoj teritoriji izgradi prugu od Beograda do turske, odnosno bugarske granice, a Austrougarska da obezbedi vezu Budimpešte sa granicom Srbije na Savi kod Beograda.
Prva pruga izgrađena je 1884. godine od Beograda do Niša u dužini od 243 kilometara i bila je vezana za prugu Subotica – Novi Sad – Zemun. Formiranjem direkcije Srpskih železnica počela je i zvanična državna uprava nad prugama u našoj zemlji.
Sa svojih 243 kilometra pruge, Kraljevina Srbija je tako ušla u malobrojno društvo država koje su krajem devetnaestog veka imale izgrađenu železnicu, kao najsavremeniji vid prevoza toga doba. Razvoj i korišćenje železnice bilo je tada od neprocenjive vrednosti, jer je prema ondašnjim procenama železnički transport bio četiri puta jeftiniji od tradicionalnih načina prevoza. Za pet godina mreža pruga srpskih železnica narasla je na 532 kilometra.
Izgradnja železničke infrastrukture bila je od velike važnosti za ekonomski razvoj Srbije u 19. veku i simbolizovala je njen ulazak u modernu industrijsku eru.
Posle izgradnje pruge Beograd – Niš, nastavljena je izgradnja drugih železničkih linija, uključujući pruge koje su povezivale Srbiju sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, kao i Bugarskom. Železnica je postala ključni faktor u modernizaciji Srbije i njenoj integraciji u evropsku ekonomsku mrežu.
