Brodski transport nafte nosi sa sobom dobro poznate rizike od izlivanja nafte. Svima su poznati veliki incidenti nastali havarijom tankera ili naftnih platformi. Nastala šteta po ekositem, snabdevanje vodom u priobalnim predelima, ili po turizam je ogromna. Uklanjanje izlivene nafte je skup i dugotrajan proces koji je ponekad i nemoguće izvesti. Primera radi iz naftne platforme koja je potonula nedaleko od američke države Luizijane posle uragana Ivan 2004. godine još uvek dnevno curi 300-700 barela nafte. Moguće je da će se curenje nastaviti narednih više decenija.
Brodski prevoz nafte odvija se tankerima u ogromnim količinama, ali je kontejnerski transport robe još obimniji. Ceni se da preko 80% robe kojom se trguje globalno putuje brodskim kontejnerima. Ta količina se i uvećava, tako da je npr 1980. godine brodskim kontejnerima bilo prevezeno oko 100 miliona tone robe a 2020. blizu dve milijarde tona robe.
Brodovima se dešavaju nezgode i incidenti u kojima gube teret, ili ga katkad i smišljeno ispuste ukoliko npr nezgoda ili vremenske prilike ugrožavaju plovidbu. Količina robe koja ostane u svetskim morima gotovo da se ne može ni proceniti jer logističke frime tj prevoznici brodskog tereta nemaju obavezu da prijavljaju svaki gubitak osim ukoliko se radi o materijama koje su klasifikovane kao opasne.
Polemika se vodi oko plastične robe i sirovine od koje se pravi plastične stvari koja je uglavnom sitni granulat (pelet). Ova sirovina još uvek se ne tretira kao opasna ali je u stanju da pričini ogromne štete koje traju godinama. Primera radi u najvećem incidentu sa gubitkom plastičnog polimera (peleta) koji se desio u maju 2021. pored obale Šri Lanke iz zapaljenog broda X-Press Pearl je oslobođeno 1680 tona plastičnih čestica. Ovo se smatra najvećom ekološkom nesrećom u istoriji Šri Lanke i najvećim pomorskim ekološkim incidentom ikada ne računajući izlivanja nafte.
Sam brod je goreo danima i oslobodio stotine tona štetnog dima dok nije potonuo. Plastične čestice koje je prevozio do dan danas nisu u potpunosti uklonjene sa plaža ovog pelepog ostrva koje u dobroj meri živi od turizma. Nošene strujama one su se raširile duž stotina kilometara obale. Ribolov je pretrpeo ogromnu štetu. Bezbrojne životinje su uginule, a ukupan štetan učinak plastičnih čestica je dugotrajan i teško ga je uopšte sagledati. Polimeri su vrlo dugotrajni, mogu plutati desetinama godina i imaju osobinu da upijaju štetne materije.
Pored ovog, najvećeg incidenta, dešavaju se i manje poznati incidenti. Na brodovima vatra obično izbije u mašinskom pogonu, ali sa povećanim učešćem kontejnerskog prevoza javljaju se i novi rizici. Dešava se da vatra izbije u nekom od kontejnera a posada ponekad i ne zna tačno kakav je sadržaj pojedinog kontejnera i kako se vatra može ugasiti.
Kompanije koje obavljaju transport robe brodskim kontejnerima kažu da je učešće incidenata tj gubotka robe u ukupnom transportu robe veoma malo izraženo u procentima. To jeste tačno za prosečnog kupca robe, postoji i osiguranje robe u transportu koje štiti pošaljioca i kupca. Sa druge strane, ekološka šteta koja nastane u incidentima može trajati decenijama, a pogotovo je zabrinjavajuće što zapravo i ne znamo šta sve završi u morima i docnije u životinjama ili našim organizmima.
