Nemačka je najveća privredna sila Evrope i najveći trgovinski partner Srbije. Hiljade preduzeća u Srbiji imaju tesne poslovne odnose sa nemačkim preduzećima. Trgovinska razmena iznosi preko 8 milijardi evra godišnje. Naravno, u ovoj razmeni uvoz robe iz Nemačke Srbija mnogo je veći nego što je izvoz robe u Nemačku. U Srbiji deluje preko 400 nemačkih kompanija koje zapošljavaju više od sedamdeset hiljada ljudi.
Osim privrednika, mnogi građani imaju lične ili porodične veze sa Nemačkom i povremeno im se ukazuje potreba za uvoz robe iz Nemačke. Ovde je interesantno pitanje u kom trenutku se smatra da fizičko ili pravno lice sa sobom unosi neke lične stvari a kada se govori o uvozu robe iz Nemačke. Naša carina poznaje pojam lični prtljag i spisak na njihovoj stranici objašnjava šta se sme uneti iz Nemačke sa karakterom ličnog prtljaga. Jednostavno objašnjenje je da je to ona količina i vrsta stvari koja služi ličnim potrebama korisnika i koja nema komercijalni karakter.
Kada se govori o uvozu robe misli se na vrstu i količinu robe koja prevazilazi obim i karakter ličnih stvari. Drugim rečima, to je roba za koju se proceni da ima komercijalni karakter.
Pitanje iz naslova zato može imati više odgovora u zavisnosti od toga ko je uvoznik, kakva je vrsta i namena robe koja se iz Nemačke uvozi za Srbiju. Uvoznik može biti pravno lice ili fizičko lice. Razume se, najveći uvoznici su pravna lica. Roba može biti namenjena konačnoj potrošnji u Srbiji, ili je u pitanju repromaterijal, ili će možda biti namenjena i daljem izvozu.
Opšti principi i nužni koraci za uvoz robe iz Nemačke.
Osnovna činjenica je da je uvoz robe iz Nemačke dobro poznata materija kojom se bave hiljade aktera na tržištu Srbije bilo da su u oblasti transporta ili logistike. Nemačka je takođe relativno blizu i prevoz drumskim putem je najekonomičnija opcija za većinu robe. Tranzitno vreme za dopremu robe iz Nemačke čak ni u periodu poremećaja sa snabdevanjem ne bi trebalo da predstavlja problem.
Bitna činjenica je da Nemačka pripada Evropskoj uniji. Obzirom da je Srbija u postupku pridruživanja Evropskoj uniji i da je potpisnik sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, Srbija može mnoge robe da uvozi pod povlašćenim uslovima. To znači da se mnoge vrste robe mogu uvoziti bez carine ili sa povlašćenim carinskim stopama. Da bi se ova povlastica, koja se inače stručno zove preferencijalni tretman robe mogla iskoristiti, neophodno je pribaviti potvrdu od izvoznika (nemačke firme) da je roba zaista proizvedena u Evropskoj uniji. Pošto je Nemačka deo jedinstvenog evropskog tržišta nije nužno da je roba većinski proizvedena baš u Nemačkoj, već da je većinski proizvedena bio gde unutar Evropske unije.
Tu dolazimo do poznatog obrasca EUR 1 koji je zapravo dokaz da roba koja se uvozi ima „preferencijalno poreklo“ tj da potiče sa tržišta koje je sporazumima omogućilo uvoz u Srbiju pod povlašćenim uslovima. Ukoliko je roba manje vrednosti od 6000 evra njeno poreklo se može dokazati i takozvanom izjavi na fakturi.
Šta ako je roba skupa
Ukoliko je roba skuplja obavezan je EUR1 obrazac, koji u slučaju nemačke države obavezno overava njihov carinski organ na zahtev izvoznika. Iako je izdavanje EUR1 obrasca striktna obaveza države izvoznika (u ovom slučaju Nemačke), uvek je potrebno prethodno prirediti podatke u posebnom obrascu da bi se nemačkom partneru olakšala priprema i izdavanje pomenutog dokumenta.
Treba napomenuti da se poreklo robe pred carinskim organima ne dokazuje običnom nalepnicom ili etiketom koja stoji na proizvodu kao što je npr „Made in EU“. Neophodna je propisna izjava verifikovana od strane nemačkog carinskog organa. Razlog za ovo je što se često u proizvodima koji se stavljaju u promet npr u prodavnicama tehničke robe nalazi više od 40% delova koji su van porekla Evropske unije, a samo su sastavljeni u Evropskoj uniji. Poreklo robe iz Evropske unije znači dakle da je većina delova proizvedena u EU.
Naredna bitna obaveza koja se mora striktno poštovati prilikom uvoza robe iz Nemačke je pravilno prijavljivanje carinskih tarifnih brojeva. Tarifni brojevi su brojčane oznake (šestocifreni broj) kojima se precizno razvrstavaju vrste robe koje cirkulišu u međunarodnoj trgovini i na koje se primenjuju određene carinske stope. Međunarodni sistem koji ustrojava klasifikaciju tarifnih brojeva zove se Harmonizovani sistem ili skraćeno HS. Vlada Republike Srbije svake godine donosi Uredbu o usklađivanju nomenklature carinske tarife za sledeću godinu. Taj spisak se usklađuje sa evropskom nomenklaturom u smislu brojčanih oznaka, ali pojedinačne države imaju pravo da utvrđuju carinske stope shodno svojim politikama.
Ko popunjava tarifne brojeve?
Obaveza je uvoznika da u carinsku deklaraciju, deklaraciju za privremeni smeštaj, ulaznu sažetu deklaraciju, ili neki od drugih carinskih dokumenata ispravno unese tarifne brojeve. Na drugoj strani postoji i obaveza izvoznika u istom smislu prema sopstvenim carinskim organima, ali mi sada razmatramo slučaj da srpsko preduzeće uvozi robu iz Nemačke. Kada se kaže uvoznik, misli se i na lica koje je on ovlastio da umesto njega rade carinski postupak. U praksi to mogu biti carinski zastupnik, carinski deklarant, lice koje je zaposleno u preduzeću koje uvozi robu, ili je angažovani posrednik u carinskom postupku (spoljni špediter). U svakom slučaju, lice koje podnosi carinsku deklaraciju mora da verno prikaže vrstu i količinu robe i da svojim stručnim iskustvom ispravno prijavi datu robu uz pomoć odgovarajućih tarifnih brojeva.
Što se tiče pravne odgovornosti u slučaju netačnog prikazivanja tj tarifiranja robe koja se uvozi, naša pravna praksa je bivala raznovrsna, ali novija tumačenja kazuju da su i uvoznik i stručno lice koje podnosi carinsku deklaraciju odgovorni ukoliko pogrešno unesu kategorije i količinu robe koju uvoze. Valja reći da se i nenamerna greška, tj greška pričinjena iz nedovoljnog poznavanja carinske materije smatra prekršajem i da je Uprava carina vrlo stroga u tom smislu.
Carinska klasifikacija je sasvim stručna disciplina, koja se mora redovno pratiti i usavršavati. Prosto rečeno ovo nije delatnost za amatere. Greške u deklarisanju robe se skupo plaćaju, naročito ako se carinska služba oseti zakinutom. Moguće su visoke kazne, pa i zaplena roba ukoliko se protumači da su propusti u deklarisanju značajni. Ukoliko se zbog nepreciznog deklarisanja, tj neodgovarajućih tarifnih brojeva plati veća carinska stopa moguć je povraćaj sredstava, ali kao i u drugim sličnim postupcima sa državom pitanje je koliko je to ekonomičan i brz postupak.
Povratnici iz Nemačke uživaju posebne povlastice u slučaju da se trajno sele u Srbiju. Ukoliko su naši građani proveli najmanje dve godine na radu u Nemačkoj imaju pravo da bez carine uvezu predmete iz domaćinstva do vrednosti od 20.000 evra. Motorna vozila se ne smatraju predmetima iz domaćinstva. Lica sa invaliditetom, ratni veterani i još neke kategorije građana takođe mogu da ostvare pojedine povlastice prilikom uvoza određenih vrsta robe.
Uvoz automobila iz Nemačke
Uvoz automobila iz Nemačke je prilično popularan u Srbiji pogotovo ukoliko se uvoze polovni automobili. Postoje brojne firme koje se u Srbiji bave uvozom polovnih auta, često je to najjednostavniji način da se završe uvozne procedure od strane ljudi koji su iskusni u ovoj oblasti. Uvoz je naravno moguć i fizičkim licima o čemu je Carina izdala detaljno uputstvo. I u slučaju uvoza auta iz Nemačke važi mogućnost umanjene carinske stope ukoliko je auto proizveden u Evropskoj uniji i to sa najmanje 60% sastavnih delova.
Pojedinac, ili zaposleni u manjoj firmi, koji nema dovoljno iskustva u carinskom postupku a želi da sam uredno isprati carinski postupak prilikom uvoza iz Nemačke naići će na poveliki problem kada bude trebao da popuni jedinstvenu carinsku ispravu (JCI). Ovaj obrazac je glavni dokument koji se predaje Carini prilikom uvoza robe i on na sebi može sadržati veći broj tzv naimenovanja tj tarifnih brojeva za različite vrste robe. Snažan je savet da se popunjavanje ovog dokumenta poveri stručnom licu, tj špediteru jer se očekuje da dokument bude vrlo precizno popunjen a ponekad je dosta teško proceniti kojoj klasi i carinskoj stopi pripada određena vrsta robe. Pogrešno popunjavanje jedinstvene carinske isprave izazvaće u najmanju ruku zastoj u raspolaganju robom, a moguće je i strogu kaznu.
Kao i prilikom uvoza iz drugih država, zbir carinskih dažbina na uvezenu robu predstavlja carinski dug. Carinski dug se može platiti sa izvesnim odlaganjem ukoliko se Carini dostavi instrument obezbeđenja, najčešće je to bankarska garancija. Srpska preduzeća rado koriste ovu opciju, a bankarsku garanciju umesto uvoznika može podneti i njegov zastupnik, tj špediter.
Zaključak
Sve u svemu, možemo zaključiti da je uvoz robe iz Nemačke oblast koja je veoma dobro poznata privrednicima u Srbiji, pa i mnogim fizičkim licima. Savezna Republika Nemačka kao svetska privredna sila poseduje snažnu i pouzdanu administraciju koja će biti u stanju da pruži valjane informacije o vašim pravima i obavezama, ali i da zahteva strogo pridržavanje istih. Ipak, treba imati u vidu da nije svaki partner u Nemačkoj maksimalno posvećen kupcima iz Srbije. Mi smo za Nemačku malo tržište, i stoga je uprkos iskustvu u spoljnoj trgovini ili revnosnom proučavanju propisa dobro potražiti savet iskusnih logističara i špeditera koji vladaju nijansama u pripremi i izvođenju uvoznog postupka iz Nemačke.
